Q & A

KOJI SUBJEKT ĆE BITI PREDMET PORESKE KONTROLE (nalogodavac ili preduzetnik)?

Odgovor NPS – a:

– Predmet poreske kontrole mogu biti i nalogodavac i preduzetnik.

 

U SLUČAJU PADANJA TESTA SAMOSTALNOSTI, KO JE OBVEZNIK PLAĆANJA DODATNIH POREZA I DOPRINOSA?

Odgovor NPS – a:

– U slučaju „padanja“ testa samostalnosti, poreski obveznik plaćanja dodatnih poreza i doprinosa jeste nalogodavac u slučaju da je nalogodavac rezident Republike Srbije (domaće privredno društvo). Obrnuto, u slučaju da je nalogodavac nerezident (strano privredno društvo), poreski obveznik će biti preduzetnik.

 

U SLUČAJU PADANJA TESTA SAMOSTALNOSTI, KOLIKO IZNOSE TE DODATNE PORESKE OBAVEZE?

Odgovor NPS – a:

– U slučaju „padanja“ testa samostalnosti, prihod ostvaren između nalogodavca i preduzetnika biće tretiran kao zarada, što znači da će takav prihod biti oporezovan kao i zarada zaposlenog, čime se preduzetnik izjednačava sa zaposlenim.

 

DA LI ĆE SE PORESKA KONTROLA BITI TERENSKA ILI KANCELARIJSKA?

Odgovor NPS – a:

– Nije posebno propisano na koji način će poreska kontrola biti sprovođena, ali se pretpostavlja da će inicijalno biti kancelarijske kontrole u prostorijama poreske uprava, a da će tek naknadno u slučaju potrebe, poreski inspektori sprovoditi terenske kontrole.

 

DA LI SE TEST SAMOSTALNOSTI ODNOSI SAMO NA PAUŠALCE ILI I NA PREDUZETNIKE KOJI ISPLAĆUJU SEBI LIČNU ZARADU?

Odgovor NPS – a:

– Testira se odnos konkretnog nalogodavca i preduzetnika, dakle odnos, a ne preduzetnik kao takav. Preduzetnik je fizičko lice koje je registrovano za obavljanje određene delatnosti. Samom tom registracijom fizičko lice osim određenih obaveza stiče i pravo na „povlašćeno oporezivanje” u odnosu na fizičko lice koje ostvaruje druge prihode (u smislu člana 85 Zakona o porezu na dohodak građana). Naime, obavljanje samostalne delatnosti odnosno rezultat poslovanja prilikom obavljanja samostalne delatnosti se oporezuje sa 10 odsto. Drugi prihodi fizičkog lica se oporezuju sa 20 odsto. Osnovica za porez na dohodak građana u slučaju obavljanja samostalne delatnosti se može odrediti putem izračunavanja poslovnog rezultata ili paušalnim utvrđivanjem od strane poreske uprave. Osnovica za doprinose se takođe može odrediti paušalnom procenom rezultata od strane PU. Ukoliko se porez utvrđuje putem računanja rezultata poslovanja onda za određivanje osnovice za izračunavenje doprinosa iz obaveznog socijalnog osiguranja postoje dva načina. Doprinosi se plaćaju ili na rezultat ili na ličnu zaradu preduzetnika. U ovoj drugoj opciji preduzetnik ima mogućnost da sam odredi osnovicu za izračunavanje doprinosa i samim tim i da ograniči njihov iznos.

 

Sve ove opcije su omogućene za slučaj obavljanja samostalne delatnosti. Šta kažu predložene izmene i test samostalnosti? Ukoliko se za nekog preduzetnika u nekom odnosu sa određenim nalogodavcem ne može reći da je samostalan u obavljanju delatnosti onda neće moći ni da koristi mehanizme za određivanje osnovica za oporezivanje koje se odnose na samostalno obavljanje delatnosti. Ti prihodi ili više liče na prihode iz radnog odnosa (platu) ili druge prihode fizičkog lica koji su, rekli smo, nepovoljniji za oporezivanje.

Dakle, za određivanje samostalnosti preduzetnika u konkretnom odnosu sa konkretnim nalogodavcem NIJE ni od kakvog značaja način na koji je određivana osnovica za obračun doprinosa, odnosno da li je preduzetnik plaćao paušalno utvrđene poreze i doprinose ili je osnovica utvrđivana vođenjem knjiga ili određivanjem lične zarade preduzetnika.

 

KADA SE RADI ZA JEDNOG POSLODAVCA U INOSTRANSTVU ŠTA SE DEŠAVA?

Odgovor NPS – a:

– Preduzetnik bi trebalo da utvrdi da li je samostalan u smislu Testa samostalnosti. Iz pitanja se implicira da se radi o remote radnom angažovanju i da preduzetnik nalogodavca doživljava poslodavcem. Ukoliko ne ispunjava uslove samostalnosti pred preduzetnikom je nekoliko opcija. Ukoliko nije bio u radnom odnosu tokom 2019. godine verovatno je poreski najoptimalnija opcija da se prihodi prebace na postojeće ili novoosnovano pravno lice (doo) i da tu preduzetnik pređe u radni odnos pri čemu bi se koristile i poreske olakšice.

 

ŠTA SE DEŠAVA POSLE PERIODA OD TRI GODINE?

Odgovor NPS – a:

– Dobro pitanje. Za sada, konkretnog odgovora na ovo pitanje nema. U više navrata je skrenuta pažnja na to da je obezbeđen prostor za razgovor na ovu temu. Nema konkretnih predloga i razgovora šta i kako dalje.

 

NA KOJI NAČIN JE PREDUZETNIK PO NOVOM ZAKONU ZAŠTIĆEN OD SAMOVOLJE I SAMOPROCENE PORESKOG INSPEKTORA DA LI ISPUNJAVA ILI NE NEKI USLOV IZ TESTA SAMOSTALNOSTI? NPR. AKO JA MISLIM DA ISPUNJAVAM NEKE USLOVE I IMAM UGOVOR KOJI TO POTVRĐUJE, I AKO NASTAVIM DA RADIM KAO DO SADA, A PORESKI INSPEKTOR TAKO NE MISLI I DONESE REŠENJE O POVEĆANOM POREZU U NOVEMBRU 2020. GODINE, KOJE SU ONDA OPCIJE?

Odgovor NPS – a:

– Predložene izmene zakona ne menjaju obaveze i prava inspektora. Ta prava i obaveze su definisane Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Ako se pitanje odnosi na to kako će inspektori dokazivati pojedine tvrdnje koje mogu biti u suprotnosti sa preduzetnikovim tvrdnjama, to jedino može da odgovori Poreska uprava. Trebalo bi podsetiti na to da načelo fakticiteta omogućava inspektoru da oporezuje prihode u odnosu na ekonomsku suštinu odnosa što se odnosi i na tumačenje pojedinih kriterijuma i da daju prednost ekonomskoj suštini u odnosu na formu, odnosno na ugovor. S obzirom na to da su promene uvedene kako bi poreska kontrola bila izvodljiva trebalo bi očekivati da će se pojedini inspektori pripremiti za kontrolu ovakvog vida odnosa. Preduzetnik koji je u suštini samostalan u odnosu sa nalogodavcem ne bi trebalo da ima problem sa dokazivanjem tvrdnji ili osporavanjem suprotnih tvrdnji.

 

KAKVA ĆE BITI KAZNA ZA POSLODAVCA (NALOGODAVCA) KOJI DRŽI PAUŠALCE KAO „ZAPOSLENE”? DA LI JE NPR. ISTA KAO DA JE IMAO NEPRIJAVLJENE RADNIKE? 

Odgovor NPS – a:

– Poenta je u tome što je predviđena najveća efektivna poreska stopa u slučaju da je angažovan preduzetnik za koga se utvrdi da ne ispunjava kriterijume samostalnosti. Ukoliko se radi o domaćem nalogodavcu, efektivna poreska stopa za poreze i doprinose iz radnog odnosa (i to bez olakšica) je znatno niža od stope koja bi se platila ako se naknadno utvrdi da preduzetnik nije bio samostalan u odnosu. Najznačajnija „kazna” je rekategorizacija tog odnosa i naknadno obračunavanje svih tih poreza i doprinosa. Na to bi se nadovezale kamate i prekršajne ili krivične prijave za odgovorna lica.

 

DA LI ĆE SE TOLERISATI IZMENA UGOVORA (I FAKTIČKA IZMENA NAČINA SARADNJE) SA AKTUELNIM NALOGODAVCEM, TAKO DA NOVOUGOVORENA SARADNJA ZADOVOLJAVA USLOVE UPITNIKA? KO I KADA PROCENJUJE DA LI SU USLOVI ZAISTA IZMENJENI?

Odgovor NPS – a:

– Trebalo bi da DA. Poenta je da će se ispitivati odnos nalogodavca i preduzetnika počevši od 1. januara. Samo to može biti predmet kontrole poreskih organa. Ukoliko je nalogodavac u Republici Srbiji, na njemu će biti obaveza da proveri da li preduzetnik zadovoljava kriterijume samostalnosti ili ne. Ovo je zbog toga što nalogodavac ima obavezu da obračuna i odbije poreze i doprinose od bruto naknade. Ukoliko se radi o nalogodavcu iz inostranstva onda bi preduzetnik trebalo da ispita odnos kako bi mogao da zna da li zadržava poreski status ili ima obavezu da nađe alternativni tip angažovanja ili ultimativno da se samooporezuje. Poreska uprava i njeni organi kontrole ne mogu kontrolisati ovaj odnos osim u procesu kontrole. Podsetimo da predmet testiranja nije sam preduzetnik, pa da to neko može da radi prilikom donošenja rešenja već odnos između nalogodavca i preduzetnika. Preduzetnik može da posluje samostalno u odnosu na jednog nalogodavca a da pada na Testu samostalnosti u odnosu na drugog.