O testu samostalnosti

Poreska uprava objavila je Uputstvo o primeni testa samostalnosti, sa detaljnim opisom kriterijuma, odgovorima na pitanja i smernicama koje će se primenjivati u postupku poreske kontrole. Krajem 2019. najavljena je reforma Zakona o porezu na dohodak građana, a jedna od predloženih izmena bila je uvođenje Testa samostalnosti za preduzetnike. Primena propisa je zvanično počela 01. marta 2020. godine.

 

Pravila po kojima se utvrđuje primena Testa samostalnosti uključuje 9 propisanih kriterijuma, na osnovu kojih poreski inspektor analizira odnos između nalogodavca (firme) i preduzetnika. Kriterijumi sadržani u Testu samostalnosti predstavljaju pokazatelje samostalnosti ili nesamostalnosti preduzetnika u odnosu na nalogodavca koji ga je angažovao.

 

Prilikom postupka poreske kontrole i analize Testa samostalnosti poreski inspektori imaju obavezu da utvrde sve činjenice u poslovnom odnosu između nalogodavca i preduzetnika. Na osnovu raspoloživih dokaza i informacija moraju se dokumentovati i zaključiti sve činjenice, kako bi se mogla dokazati ispunjenost uslova Testa samostalnosti. 

 

Na koga se primenjuje Test samostalnosti? 

Na osnovu kriterijuma iz Testa samostalnosti poreski inspektor testira odnos između jednog preduzenika i jednog nalogodavca (odnosno povezanog lica nalogodavca), kako bi se utvrdilo da li je odnos između njih samostalan.

 

Test samostalnosti i propisani kriterijumi primenjivaće se na:

 

  • preduzetnika (smatra se preduzetnik koji plaća porez na oporezivu dobit ili preduzetnik paušalac),
  • njihovih nalogodavaca (ili pravnih lica koja se smatraju povezanim licem nalogodavca).

 

Preduzetnik koji se proverava da li je samostalan, je preduzetnik obveznik poreza na dohodak građana na prihode od samostalnih delatnosti. Nalogodavac može biti bilo koja kompanija koja direktno ili indirektno angažuje preduzetnika – domaće ili strano pravno lice, kao i domaći i strani preduzetnik.

 

Smatraće se da je Test samostalnosti ispunjen, odnosno da preduzetnik nije samostalan ukoliko je najmanje 5 od 9 kriterijuma ispunjeno (minimalno 5 ispunjeno, a 4 nije). U suprotnom, kada svi ili većina kriterijuma nije ispunjena smatra se da je preduzetnik samostalan. 

 

Preduzetnici koji ne prođu test samostalnosi imaće mogućnost da se zaposle kod svog “pređašnjeg” klijenta i iskoriste olakšice za zapošljavanje kvalifikovanih novozaposlenih lica. Posebno naglašavamo da prethodno pomenute olakšice mogu biti iskorišćene najkasnije do 06. jula 2020. godine (odnosno 60 dana od dana ukidanja vanrednog stanja na teritoriji Republike Srbije).

 

Priču o samom Testu samostalnosti najčešće možete čuti od preduzetnika koji su iz IT sektora, ali ovo utiče na sve preduzetnike (i paušalce i preduzetnike koji vode knjige) iz bilo kog sektora.

 

Na koga pada teret plaćanja poreza i doprinosa ako se ne prođe test?

 

Teret poreza i doprinosa pada na nalogodavca, koji je vrlo široko definisan. Kada preduzetnik radi sa firmom u Srbiji, nalogodavac je firma koja vas plaća, osim ako on nije direktno posrednik, pa se test ne gleda ka njemu, nego ka onom ko plaća tog posrednika, tj. vas. Kada je inostrana firma u pitanju i preduzetnik radi sa inostranom firmom koja nema firmu u Srbiji, onda je teret doprinosa na preduzetniku, ako se dokaže da pada test.

 

Test samostalnosti treba realno proći i oceniti sa svakim klijentom da li će to uraditi npr. domaći doo koji posluje sa preduzetnicima ili preduzetnik ukoliko posluje sa inostranom firmom, ali ga, naglašamo treba realno proći i sagledati sve činjenice, koje će sutra na isti način sagledavati i poreski inspektor prilikom poreske kontrole. Procenat oporezivanja je visok i bitno je ovo što tačnije utvrditi kako naknadno ne biste bili oporezovani. Promet će biti oporezovan sa dodatnih 20 odsto poreza i 26 odsto PIO doprinosa.

 

Izdavanjem Uputstva o primeni Testa samostalnosti, jasno i precizno su definisani svi dokazi koji će biti relevantni prilikom utvrđivanja samostalnosti preduzetnika u odnosu na nalogodavca sa kojim je u ugovornom odnosu.